Текуће вести и
електронске библиотеке се налазе на
Интернету на следећим адресама:
nasepismo.net • nasepismo.org
• www.rastko.org.yu • www.serbianunity.net
• www.rasprog.com • geocities.com/prevod_moderator/
• www.cirilica.org • www.cirilica.zr.org.yu
• www.vukova-zaduzbina.org.yu
и на другим Интернет-сајтовима чланица
Основни
подаци
Повеља
о српском језику и писму у XXI веку
ОСНОВНИ
ПОДАЦИ 
НАЦИОНАЛНО
ВЕЋЕ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО је
заједничко стручно тело основано 5.
децембра 2002, а утемељило га је стотинак
установа - културних, научних,
друштвених, образовних и других - са
циљем друштвене и техничке
стандардизације примене српског
језика и писма у локалном и
међународном окружењу.
Правно лице
постаје чланом Националног већа
потписивањем Повеље о српском
језику и писму у XXI веку, која
представља друштвени споразум о
културним стандардима назива нашег
језика, његовог писма, као и
равноправности два наречја - екавског и
ијекавског (погледати текст Повеље у
додатку)
Између
осталих, утемељујуће чланице
Националног већа су: Српска
православна црква, Конгрес српског
уједињења, Вукова задужбина, Пројекат
Растко - Библиотека српске културе на
Интернету, Југословенско удружење за
мултимедију, стручна информатичка
група „Наше писмо“, Удружење за
заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“,
Академска иницијатива - Београд, Српско
археолошко друштво, Српско биолошко
друштво, Славистичко друштво Србије,
Српско друштво за научну фантастику,
Фото-савез Србије и и Црне Горе,
неколико факултета и стотинак
других установа из Србије-Црне Горе и
иностранства.
Дефиниција
деловања Већа
Веће је
непрофитни, невладин и независни
подухват који ће радом
специјализованих комисија доносити
анализе и решења, на основу стручног и
друштвеног консензуса. Решења и
стандарди су обавезни за све чланице
Већа, са жељом да буду опште и
кодификовано добро.
Границе
деловања
Веће се неће
бавити српским језиком у ужем смислу,
јер специјализоване научно-образовно
институције то већ раде, већ ће
надгледати развој и стандардизацију на
пољима наведеним у тачки „Области
деловања Већа“.
Веће се неће
бавити ни накнадним вредновањем
српског историјско-културног наслеђа (које
није у целини ћирилично, већ постоји и у
другим писмима: глагољица, латиница у
италијанској и „југословенској“
редакцији, арапско, грчко и друга), јер
их схвата као природан део историјског
развоја српског идентитета. Тиме то
питање и не спада у данашњу и будућу
службено-јавну употребу, чиме се Веће
искључиво бави.
Области
деловања Већа и његових комисија
-
Правни
аспект, укључујући и развијање
законске регулативе
-
Социокултурни
и друштвени аспект
-
Цивилизацијски
и друштвени аспекти образовања
-
Информатизација
-
Јавно
информисање
-
Привредно-производни
аспект
-
Терминолошки
аспект технологије и глобалне
цивилизације
Међународни
односи
Један од
главних задатака Већа је помоћ
међународним предузећима и
организацијама присутним на локалној
сцени. У случају рачунарског софтвера и
телекомуникација, као витално битном
пољу, објавиће се Бела књига српске
локализације као и контролни процес
који при локализацији и превођењу
унапред гарантује стандардност,
прихватљивост и законитост
локализације.
Други правац
деловања је помоћ међународним
установама за стандардизацију, као и
локалном друштву у примени стандарда.
Трећи правац
деловања се односи на документацију
која ће страним произвођачима робе
широке потрошње, међународним
медијским групацијама и другим
установама бити од помоћи у наступу у
српском друштву.
Текући
подухвати Националног већа
НОВА
ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
Правна
комисија Националног већа ради на
нацрту новог „Закона о службеној и
јавној употреби језика и писама
Републике Србије“, као и односних
уставних одредби у будућем Уставу
Србије. Тај материјал ће бити дат на
јавну расправу током пролећа 2004. Поред
додатног унапређења питања језичке
заштите националних мањина, новина у
овим документима је и изједначавање
службене и јавне употребе српског
језика са европским и међународним
стандардима, што није било довољно
разрађено у претходној регулативи.
СФЕРА
РАЧУНАРА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА
Пошто су
информатичке технологије стуб
глобалне цивилизације, Веће активно
помаже све кључне текуће подухвате у
овом периоду:
а) израда
бесплатних програмских алата за брзу и
јефтину ћирилизацију Интернет-сајтова
и друге комуникације, пословних
рачунарских пакета, те конверзију
постојећих латиничких корпуса у
ћирилицу.
б) помоћ
Мајкрософту, Еплу, Ај-Би-Ем-у и другим
комерцијалним произвођачима у
посрбљавању њиховог софтвера
в) помоћ у
развијању специјализованих
лингвистичких алата за српски језик,
попут програмског пакета „Рас“, али и
других коректора, речника, конвертора и
хифенатора...
г) помоћ
заједници „Отвореног кода“ у
развијању бесплатног локализованог
софтвера на рачунарској платформи
Линукс.
д) трајни рад
на свим пољима рачунарске-телекомуникационе
стандардизације, укључујући и
нерачунарске апарате (дисплеје
телефона и терминала итд).
ЕЛЕКТРОНСКЕ
БИБЛИОТЕКЕ И ИНФОРМАТИВНИ СЕРВИС О
ЈЕЗИЧКИМ ПИТАЊИМА
На сајтовима
чланица Већа и надаље ће радити редовни
систем обавештавања, као и постављање
великих електронских библиотека са
документацијом. Препоручујемо
јавности следеће електронске
библиотеке које су недавно постављене:
-
Српски
језик и писмо у XXI веку (Пројекат
Растко)
-
Техничка
софтверска документација Нашег
писма (Наше писмо)
-
Социолингвистички
аспект у документима „Петровградске
ћирилице“
-
Типографска
документација и бесплатни словни
типови на подухвату Ћирилица (Ћирилица.орг)
-
Локализоване
варијанте популарног софтвера групе
„Превод“
-
Презентација
међународног научног часописа „Стил“
(Пројекат Растко)
-
Библиотека
Одбора за стандардизацију српског
језика Српске академије наука и
уметности - Комплетна документација
и све одлуке Одбора (Пројекат Растко)
-
Сајт за
софтверске језичке алате
лингвисте Милорада Симића, са
бесплатним програмским пакетима.
ДОКУМЕНТАЦИЈА
ЗА МЕЂУНАРОДНУ УПОТРЕБУ
Аутор нацрта:
комисије Националног већа.
-
Концепт
стручне подршке светским
произвођачима информатичке и
телекомуникационе опреме у
локализацији њиховог производа за
српско тржиште у периоду 2004-2005.
-
Препоруке
произвођачима за робне декларације и
за локалне рекламне кампање.
-
Помоћ
локалним и међународним установама
на доношењу нових међународних
стандарда који се тичу српског
језика и писма.
ФОНДАЦИЈА
НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И
ПИСМО
У току је
установљавање посебне непрофитне
фондације Већа чија ће средства бити
намењена стратешким битним
подухватима. Најбитније области у
првом периоду рада фондације јесу:
а) помагање
израде масовних и лако доступних
рачунарских алата (језички софтвер,
софтвер отвореног кода итд)
б) помоћ
домаћим научним и образовним
установама (списак погледати у
оснивачком акту Одбора за
стандардизацију српског језика САНУ)
да остваре најважније језичке
подухвате, које су у застоју због
недостатка средстава.
в) Едукација
шире јавности о техничким и друштвеним
аспектима ових проблема.
ЗАКЉУЧАК
Пошто је реч о
процесима који - поред несумњивог
демократског аспекта воље једне
културне заједнице - имају очигледан
реформски и стручни карактер који не
сме бити другачији од
општеприхватљивих глобалних стандарда,
Национално веће препоручује да се
примена свих мера и акција у пракси
одвија временски довољно обухватно и
стабилно, да би се уклонила свака
нежељене могућност доприноса
друштвеним тензијама у региону.
По тренутним
проценама комисија Већа, прва фаза
културне стандардизације трајаће до
краја 2007. године.
Друштвено
прихватање и контролу развоја
надгледаће, од системског до локалног
нивоа, чланице Већа које већ имају
искуство и разрађен систем истраживања
употребе језика и писма у реалној
пракси. Такође, додатни контролни
механизам представљаће и трајна
сарадња са установама из суседних
земаља, нарочито славистичким и
културним, чији допринос може бити у
смислу преношења искустава тамошње
праксе, али и суседског стручног
мишљења о реформи српске културне
сфере, за шта сматрамо да само може
потпомоћи нашу културну реформу.
У Београду, 26.
марта 2003.
(Сажетак
елабората разних комисија Већа урадила
Комисија за односе са јавношћу
Националног већа)
ПОВЕЉА
О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ У XXI ВЕКУ
Полазећи од
потребе да се у XXI веку стандардизује
примена српског језика и писма у
културном, технолошком, образовном,
државном, привредном и сваком другом
јавном и службеном погледу,
МИ
овде потписане установе, удружења,
предузећа и заједнице,
потписујемо и
прихватамо ова начела будућег
уједначавања српског културног
простора:
1. Језик
српског народа зове се српски, без
обзира како га називају нове
етнокултурне групе или политички
покрети.
2. Стандардно
писмо српског народа је ћирилица, чиме
се укида привремени друштвени неред
изазван коришћењем два писма.
3. Српски
језик има ијекавски и екавски облик као
равноправне у службеној и јавној
употреби.
Свако
културно, информатичко, техничко,
друштвено и друго решење мора да полази
од ових премиса да би добило општу
друштвену потврду и употребу.
Такође, потписници
ове Повеље овим утемељују заједницу
под називом „Национално
веће за српски језик и писмо“,
које ће преко појединачних подухвата
помоћи примену наведених начела у свим
деловима српског културног окружења.
Београд
- Бања Лука - Цетиње - Нови Сад – Херцег-Нови
– Сарајево – Ниш
5.
(22) децембра 2002.
