Употреба тастатуре

Од притиска на тастер до симбола на екрану

Да бисмо разјаснили неке уобичајене недоумице које се појављују, укратко и без сувишних техничких детаља ћемо објаснити шта се дешава од тренутка када притиснете тастер на тастатури до тренутка појављивања симбола (слова, цифре, знака интерпункције, итд.) на екрану, тј. у програму у коме пишете.

Битно је разумети да приликом притиска тастера тастатура рачунару шаље одређени број, а не сам симбол. Тај број зависи од физичког положаја тастера у односу на остале (тј. места на коме се налази), а не од онога што је написано на самом тастеру. Нпр. на месту на коме енглеска тастатура има тастер са словом „y“, српска ћирилична има „з“, а српска латинична „z“. Међутим, када на било којој од ових тастатура притиснете тај тастер, рачунару неће бити послато ниједно од слова „y“, „з“ или „z“, већ број 29, који је универзалан за тастер на том месту. Можете се сада упитати како се онда на крају добија слово, и зашто је ово овако урађено (а не онако како је на први поглед логичније, да тастатура пошаље симбол који пише на тастеру).

Број који тастатура пошаље мора да се некако претвори у симбол, да би програм у коме пишете могао да га прикаже. То претварање ради један међупрограм, који се налази између онога што тастатура шаље рачунару и програма у коме пишете. Тај међупрогам ухвати број који је тастатура послала, а затим потражи тај број у једној табели која садржи парове број-симбол. Када нађе број у тој табели, замени га симбол који стоји уз број, и пошаље тај симбол програму у коме се пише. На крају, добијете симбол на екрану. Број који тастатура шаље назива се кôд тастера, табела са паровима број-симбол назива се мапа тастатуре или распоред тастатуре.

Сада вам је јасно да који ће симбол на крају бити приказан не зависи од тога каква је тастатура, тј. од тога шта пише на тастерима, већ од тога каква је поменута мапа тастатуре. Ознаке на тастерима су ту само да вам помогну да се снађете; тастери би могли и сви бити без ознака.

Ово је овако урађено зато што не можете рачунати да ћете увек писати истим писмом. Ако вам матерњи језик није енглески, онда ћете свакако морати да пишете бар енглеским алфабетом и писмом свог језика. Притом се уопште не мисли да морате знати енглески језик, већ само енглески алфабет: многе ствари се стандардно пишу искључиво енглеским алфабетом, као нпр. интернет адресе, адресе е-поште, неке наредбе у програмима, итд. Сада замислите кад би тастатура рачунару слала слово које пише на тастеру — тада бисте морали буквално да склоните енглеску тастатуру са стола и ставите српску, и обрнуто, кад год хоћете да промените писмо којим пишете. А ако још знате и пишете више језика, ситуација би била још гора.

Са мапама тастатуре, за промену писма потребно је само да замените тренутну мапу оном која одговара писму које вам је потребно. То се обично ради притиском на неку комбинацију тастера, или кликом мишем на неко место на екрану. Притом ће на екрану, најчешће у неком ћошку, бити приказана двословна ознака или заставица која означава која вам је мапа тренутно активна.

Можда вам је нејасно још и то како ћете знати где је које слово нпр. ако вам је тастатура енглеска, а пребацили сте се на ћириличну мапу. Добро, нека су нпр. слова „Г“, „Д“, „Л“ на истим местим као и енглеска слова „G“, „D“, „L“, и сл., али шта са словима као „Љ“, „Њ“, „Ж“? Одговор је прост: мораћете да запамтите где је које слово. Нпр. слово „Љ“ је на тастеру на коме је на енглеској тастатури слово „Q“. Можда вам делује тешко, али заиста није — врло брзо се упамти. Можете и набавити ћириличну тастатуру, али тада ћете морати да памтите где су енглеска слова. Па како вам драже...

Може то и лакше — латиница?

Можете рећи: „Ето, то је још један од проблема са ћирилицом на рачунарима, морате тако да компликујете, сваки час да мењате мапе. Ако пишете само латиницом, на српској латиничној мапи имате и сва енглеска слова, па не морате да мењате мапу када желите нешто да откуцате енглеским алфабетом.“

Тачно је да је српска латинична мапа таква да се на њој налазе и сва слова специфична за енглески алфабет („Q“, „W“, „X“ и „Y“), па не морате да мењате мапе да бисте откуцали нешто њиме. Али, чак и тада, требало би да мењате мапе, из више разлога.

Прво, чим резонујете овако, значи да не пишете ниједним језиком поред српског и енглеског. Наша латинична тастатура има сва енглеска слова, али нема немачка, француска, итд. Ако тренутно знате само српски и енглески (или нешто енглеског), можете ли бити сигурни да у будућности нећете научити још неки језик? Јер ако то учините, мораћете да мењате мапе тастатуре, а навика да то не чините ће вас кочити. Наиме, ако већ сада „вежбате“ мењање мапа, развиће вам се ментални рефлекс за то, тако да вам неће представљати никакав проблем ако „пропишете“ још неким језиком.

Друго, можда на рачунару који није ваш кућни, а за којим се силом прилика морате да обавите неки посао, неће бити српске латиничне мапе. Ово је, нажалост, и даље честа појава. У том случају, можда нећете имати времена да намештате сами мапу, или је потребно да то уради администратор мреже којој рачунар припада, а он није доступан или просто није вољан да то учини. С друге стране, можете се опкладити да вам је енглеска мапа на располагању, пошто је она свакако најраширенија — а ви је не знате. Наравно, није ово никаква катастрофа, енглеска мапа је мање-више слична српској латиничној, али ће вас ипак нервирати; симболи интерпункције, заграде и још којешта биће сви на „погрешним“ местима.

Трећи разлог је можда и најбитнији. Модерни обрађивачи текста, какав је нпр. Мајкрософтов Ворд (Microsoft Word), према промени мапе тастатуре ће обележавати који су делови текста на ком језику. Нпр. пишете српском мапом један пасус, и тај пасус ће бити означен као да је на српском језику. Затим пребаците на енглеску мапу и откуцате неки кратак цитат на енглеском, тада ће тај цитат бити означен да је на енглеском. Ово означавање је битно за разне аутоматске обраде текста, каква је и провера правописа. Када покренете проверу српског правописа, биће проверени само они делови текста који су означени као српски, остали ће бити заобиђени. Затим покренете проверу правописа за енглески, и биће проверени само енглески делови текста. Да сте све писали српском латиничном мапом, цео текст би био означен као српски, те би при провери српског правописа све енглеске речи биле означене као погрешно написане!

Овде је занимљиво приметити да ако пишете ћирилицом, аутоматски сте спречени да учините било коју од ових грешака, без размишљања о њима. Другим речима, чињеница да се ћириличном мапом не може писати на енглеском није мана, већ је, напротив, врлина!

Може то и лакше — јуски?

А можда ћете рећи ово: „О каквим се то мапама прича, када ја могу да куцам и латиницом и ћирилицом без њих? Само променим фонт у ‘Arial Cyr’ за ћирилицу или ‘YU Arial’ за латиницу (или неки други пар Cyr/YU), и ето наших слова.“

Ово је најгоре што можете да учините! У зависности од толеранције оних који читају текст који сте овако написали, можете бити од попреко погледани до избачени наглавачке ако је у питању будући послодавац. Истовремено, свакоме кога „поучите“ овоме чините медвеђу услугу. У питању је тзв. јуски (YUSCII) систем (а фонтови су јуски фонтови), развијен почетком деведестих, када није било других могућности, и несрећно се задржао до дана данашњег, када више ни случајно није потребан.

Сви разлози против употребе српске ћирилилне мапе за писање енглеског важе и овде, само су много јачи. Ако седнете за рачунар где нема јуски фонтова, боље немојте ни тражити администратору да вам их инсталира (може вам се десити нешто слично као са послодавцем из претходног пасуса). Било каква провера правописа и друга аутоматска обрада не ради уопште, пошто је сав текст као енглески (у ствари, ситуација је још и гора, али да не улазимо у детаље).

Основно је правило да текст не сме да зависи од фонта који се користи, а јуски прави такву зависност. Онај који чита те ст мора тражи фонтове којим је текст писан, а ако проба да искористи неки други, добиће погрешне знаке на појединим местима. Зато ћете често видети да се уз документе писане јускијем деле и фонтови. Оваквим писањем такође губите потпуно могућност да испишете неке симболе, као на пример средње и велике заграде и још понешто.

Поред тога, јуски фонтови су слабог квалитета, тј. лоше изгледају на екрану и када се одштампају на папиру.

Но без бриге када налетите на јуски текст који вам је потребан — постоје конвертори јускија који га пребацују у пристојан текст. Да је текст писан јускијем, видећете нпр. по томе што се уместо неких слова појављују средње и велике заграде ([]{}), тилде (~), апострофи (`), итд.

Наши наводници и тастатуре

Опширније на страници Знаци навода.

Практична употреба мапа тастатуре у појединим окружењима

Прво можете погледати страну на којој се дискутује о начинима руковања мапама тастатуре. Затим, погледајте како се мапе подешавају у радним окружењима која вас интересују на страни о подешавању тастатуре.